Okluzalni koncept

//Okluzalni koncept

Okluzalni koncept

Okluzalni koncept

Jochen Peters

Primena teoretskog znanja o okluzalnim kontaktima u zubnim nadoknadama sa optimalnim učinkom žvakanja je često težak poduhvat. Ali, upravo ovde se pokazuju razlike između „samo“ prijatno izrađenih pojedinačnih krunica ili mostova i zapravo funkcionalno besprekornih restauracija. Majstor ove discipline je zubni tehničar Jochen Peters, koji je predavanjima i praktičnim kursevima mnogim kolegama iz struke i stomotolozima već približio temu okluzije. Zbog toga samo ga pitali za njegove preporuke za izradu zubne nadoknade. Intervju je vodio Gerhard Frensel u obrazovnoj laboratoriji gospodina Petersa u Neuss-u.

 

Gospodine Peters, Vi ste jedan od najnaprednijih nemačkih zubnih tehničara i možete posebno puno da doprinesete diskusiji o kompleksnoj temi okluzije. Koje savete i preporuke možete da date Vašim kolegama u zubnoj tehnici i stomatologiji u vezi izrade zubnih nadoknada?

Najpre bih želeo da naglasim da pri izradi restauracija u području frontalnih i bočnih zuba uvek postoji opasnost da se usled nestručnog formiranja okluzalnih i aproksimalnih kontaktnih odnosa negativno utiče na odvijanje funkcija. Često se postupa prema dogmatici iz udžbenika, uglavnom pravljenjem previše kontakata. Time postoji opasnost zaključavanja okluzije, koja ograničava mogućnosti pokreta donje vilice i time prouzrokuje parafunkcije i disfunkcije. Nasuprot tome posmatranje prirodnih okluzalnih odnosa – u eugnatom i disgnatom zagrižaju – nudi efektivnu mogućnost za rekonstrukciju okluzalnog reljefa sa odgovarajuće velikim učinkom žvakanja.

 

Po čemu se to ističe Vaš koncept okluzije? I u kojoj meri se razlikuje Vaš pristup od ostalih?

Moj koncept je nastao iz sopstvenih dugogodišnjih iskustava u zubotehničkoj praksi. On se zasniva na diferenciranoj, što tačnijoj analizi fiziologije pokreta donje vilice. Iz tih promišljanja sam modifikovao poznati okluzalni kompas i dodatno internacionalnoj šifri boja dodao odgovarajuće brojčane vrednosti (slika 1 i 2). Tako nastaju logično razumljiva izvođenja iz kombinovanih pokreta: Na primer 1 (laterotruzija) plus 3 (protruzija) dovodi do 4 (lateroprotruzije). Ta struktura pokazuje jasno razvrstavanje i uključuje i kompleksnije pokrete, kao što su progresivni lateralni pokreti (ovde nazvan ps7). Svi smo naučili da oblik zuba prati njihovu funkciju. Ali, tek nam diferencirana analiza prirodnih fizioloških veza daje saznanje, koje nam je potrebno za oblikovanje okluzalno funkcionalne zubne nadoknade.

 

Slika 1

Slika 1: Modifikovani okluzalni kompas u donjoj vilici – prvi donji molar.

Slika 2

Slika 2: Modifikovani okluzalni kompas u gornjoj vilici –prvi gornji molar.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dakle, znači li Vaš koncept okluzije veće uzimanje u obzir individualnog stanja pacijenta? I da li izbegavate na primer kontakte u tri tačke u odnosu: zub-uz-dva zuba, koji su uobičajeni prema rasprostranjenom naučnom mišljenju?

Tačno. Kao zubni tehničar, odnosno kao stomatolog se mora stalno imati predočeno da svaki pacijent, koji stupi u ordinaciju donosi nešto važno sa sobom: svoju neuromuskulatornu ravnotežu – pod pretpostavkom da je ona u skladu. To ponašanje pokreta donje vilice, kojem nas je naučio mozak, na kraju rezultira u okluziji i trebalo bi da nam daje smernice u pogledu naše izrade.
Stoga na osnovu mog iskustva doktrinirani pristupi mogu znatno da povećaju rizik od parafunkcija kod okluzije. I što je više kontakata, to su veći izvori grešaka. Međutim, ja sam svoje prototipe dobio tačnom funkcionalnom analizom prirodnih odnosa zuba i vilice. Tome mi takođe služi moja sve veća zbirka, u međuvremenu skupljenih preko 200 pari gipsanih modela prirodnih zagrižaja bez karijesa različitih klasa po Angle-u – vredna zaliha za pravljenje okluzije (slika 3).

Slika 3

Slika 3: Deo obimne zbirke modela zagrižaja od Jochen Peters-a.

Da li postoje jasne razlike kod broja kontaktnih tačaka između različitih molara i premolara, eventualno u zavisnosti od klase zagrižaja? I da li određena klasa zagrižaja ima dalji uticaj na okluziju?

4-ka poseduje na osnovu mog iskustva jedan do dva okluzalna kontakta, 5-ica dva do tri kontakta, 6-ica tri do četiri i 7-ica jedan do dva kontakta, koji pre svega moraju biti pravilno pozicionirani. Kod različitih klasa zagrižaja je broj okluzalnih kontakata sličan, ali je položaj različit. Po kvadrantu nastaje maksimalno 15 okluzalnih kontaktnih tačaka, većinom je to 10 do 13, ponekad još manje. Aproksimalni kontakti kod donjih i gornjih bočnih zuba se pružaju u bukalnom smeru (slika 4), a izuzetak čini ovde 6-ica ka 7-ici u gornjoj vilici, čije kontaktno područje mora da bude pomereno više ka palatinalnom.

Slika 4

Slika 4: Bukalna orijentacija aproksimalnih kontakata u 2. kvadrantu. Izuzetak: Između 6-ice gornje vilice ka 7-ici je kontakt prema palatinalno.

Dalje, klasa zagrižaja I (odnos zub-uz-dva zuba) pogoduje zbog trougaonih otvora u gornjoj vilici vestibularno sa odgovarajućim vođenjem očnjakom-prednjim vođenjem (6. stubac) pri lateralnom pomeranju donje vilice (slika 5 i 6). Drugačija je klasa II: distalni zagriz, kod koga zubi stoje u odnosu zub-uz-zub. Ovde ne mogu kliziti kvržice donjih bočnih zuba (slika 7). Posledica toga su rane abrazije. Često primećujemo u klasi II iskrivljene frontalne zube; oni nastaju orijentacijom zuba jednih prema drugima, jer nedostaje njihovo podupiranje.

 

Slika 5

Slika 5: Klasa zagriza I, od vestiburalno. Tipičan odnos zub-uz-dva zuba.

Slika 6

Slika 6: Klasa zagriza I: Trougaoni otvori bukalnih kvržica u gornjoj vilici (zeleno) dozvoljavaju lateralne pokrete donje vilice.

Slika 7

Slika 7: Klasa zagriza II1: Odnos zub-uz-zub veoma ograničava lateralne pokrete donje vilice.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Šta znači Vaš koncept okluzije za svakodnevni rad zubnog tehničara? Na šta posebno treba da se obrati pažnja?

Moj koncept okluzije je deo ekonomičnog i racionalnog načina postupanja, koji u svakodnevnom toku rada u ordinaciji i laboratoriji pruža više sigurnosti i pri doslednoj primeni smanjuje brušenje na minimum. To pruža pacijentu ne samo kompetentnost, već – usled pravilne morfologije – odgovarajući komfor pri žvakanju.

Važno je da se dobro razumeju ordinacija i laboratorija. Pri tome je za svakodnevne tokove rada korisno sastavljanje zapisnika o okluzalnim kontaktima. Preduslov za efektivan učinak žvakanja su transverzalni odnosi veličina zuba (slika 8). Samo tako je moguće da se uzme u obzir anatomski pravilno oblikovanje u vezi sa slobodnim prostorima. Pri nepridržavanju transverzalnih veličina povećava se opasnost od smetnji klizanju. Neizbežno iz toga nastaju ravnija (plića) formiranja okluzalnih površina, koje shodno tome umanjuju učinak žvakanja. Pri tome se može donjoj vilici izgubiti neophodna orijentacija ka gornjoj vilici. Time nisu isključene iritacije sistema za žvakanje.

Slika 8

Slika 8: Transverzalno preusko napravljene restauracije u donjoj vilici. Jasno se mogu videti abrazivne fasete (zeleno).

Većina restauracija se danas još uvek pravi u metalno-keramici, ali i sve više sa cirkonijum-oksid – sistemom sa punom keramikom Cercon smart ceramics. Može li ovde da se umesto tehnike nanošenja slojeva koristi press-tehnika Cercon press & smile za funkcionalnu okluziju?

Da. Cercon press & smile je čak dobra alternativa, jer pri tome imam na raspolaganju različite mogućnosti: ili sve da presujem i na kraju obojim, ili da primenim cut-back-tehniku i složim preko slojeve incizalne keramike i materijala za postizanje određenog efekta (slika 9). Ali, odlučujuće je uvek pravilno postupanje u okluziji – nezavisno od odabrane metode.

Slika 9

Slika 9: Cercon press & smile restauracija 4-ke u gornjoj vilici u cut-back-tehnici; desno dole nanet sloj plavog incizala; levo gore nakon pečenja.

Da li pravilno formiranje okluzalnih površina može za našu zubnu tehniku da znači i napredak u jače globalizovanoj konkurenciji?

Ono ne samo da može, nego mora da znači napredak u konkurenciji. Uveren sam u to: Bolje razumevanje funkcionalnih veza će uvek voditi ka boljem kvalitetu kod zubne nadoknade. A upravo kod okluzije pacijent oseti, da li je uklopljen zubotehnički vrhunski proizvod ili da li se radi o slaboj imitaciji konstrukcije, eventualno iz jeftine proizvodnje iz Dalekog istoka. Utoliko su nemačke laboratorije pozvane da svoje standarde kvaliteta, naročito kod okluzalne izrade restauracija, drže i dalje na najvišem mogućem nivou, kako bi sebi obezbedili konkurentne prednosti. Onda će naša zubna tehnika moći da sačuva svoju vodeću poziciju – koju ona internacionalno nesumljivo još poseduje. Dakle, u najboljem smislu: napredak kroz zubnu tehniku.

 

Okluzalni Kompas11 Zubni tehničar Jochen Peters
Jochen.Peters.Neuss@t-online.de
Rođen 28.12.1954. u Neuss-u.
Od 1969.-1973. obrazovanje za zubnog tehničara sa položenim završnim ispitom za asistenta.
1983. pohađanje Dizeldorfske majstorske škole kod gospodina Horst Gründler-a, sa položenim završnim majstorskim ispitom.
Od 1985. međunarodna aktivnost na kursevima i seminarima.
Od 1987. docent na temu „Funkcija“ na 10 majstorskih škola u Nemačkoj.
Od 1989. sopstvena laboratorija i obrazovna laboratorija u Neuss-u.
Od 1996. docent na temu „Funkcija“ u Strukovnoj školi za zubnu tehniku u Holandiji.
1998. svetski rekord sa zubom od leda u Oberwiesenthal-u (visina 5,35 m, obim 8,46 m).
2000. svetski rekord sa zubom od drveta u Oberwiesenthal-u (visina 2,45 m).
2000. svetski rekord sa zubom od gasbetona u Köln-u (visina 1,77 m).
2001. koncept okluzije po Jochen Peters-u se naučno potvrđuje.

 

Dalje, pojavila su se nacionalna i internacionalna objavljivanja u stručnim časopisima, kao i knjiga i video izdanja na temu tehnike modelacije, a od septembra 2001. godine je dostupan prvi CD na temu „Racionalna tehnika modelacije“.

2016-11-03T11:11:57+00:00